Use published articles!
MUHAMMAD AL-XORAZMIY NOMIDAGI TOSHKENT AXBOROT TEXNOLOGIYALARI UNIVERSITETINING ILMIY-TEXNIKA VA AXBOROT-TAHLILIY JURNALI «TATU xabarlari» jurnali («Вестник ТУИТ», “TUIT Bulletin”) O‘zbekiston matbuot va axborot agentligida 2007 yil 22 yanvarda 0204 - son bilan ro‘yxatdan o‘tgan. O‘zR OAK tomonidan doktorlik dissertatsiyalari yuzasidan ilmiy maqolalar chop etilishi lozim bo‘lgan ilmiy jurnallar ro‘yxatiga kiritilgan (2008 yil 2 yanvardagi 001-I-sonli buyruq). Tahririyat manzili: 100202, Toshkent sh., Amir Temur ko‘сhasi, 108, Д305-xona. Tel.: (+99871) 238-65-06 E-mail: tuit_xabar@tuit.uz Qo‘lyozmalar taqrizlanmaydi va qaytarilmaydi.
2010-9857
1-Article
Мусурмонова М.О.
Туташ муҳитларда ностационар тўлқин жараѐнларини математик моделлаштириш ва тадқиқ қилиш деформацияланувчи жисмлар механикасида мураккаб ва шу билан бирга тўлқин динамикасининг муҳим йўналиши ҳисобланади. Шу жумладан, амалиѐт томонидан илгари сурилган кўплаб масалалар тўплами орасида деформацияланувчи жисмларнинг атрофмуҳит билан ностационар ўзаро таъсири кўриб чиқиладиган долзарб масалалардан бири ҳисобланади. Эластик жисмларда ностационар тўлқинларнинг тарқалиши ва дифракцияси муаммолари фан ва техника соҳаларида самолѐтсозлик, кемасозлик, фойдали қазилмаларни сейсмик изланишлари, иншоотларнинг сейсмик қаршилиги ва бошқа кўплаб соҳаларда катта назарий ва амалий аҳамиятга эга.
SEE MORE2-Article
НУТҚ КОРПУСИНИ ҲОСИЛ ҚИЛИШНИНГ ИЖТИМОИЙ ТAРМОҚ ХИЗМAТЛAРИГA AСОСЛAНГAН ЁНДAШУВИ
Очилов М.М
Ушбу мақолада автоматик нутқни таниш тизимини ишлаб чиқиш учун нутқ корпусни ҳосил қилишнинг ижтимоий тармоқ хизматларига асосланган ѐндашувлари келтириб ўтилган. Шунингдек мақолда нутқ корпусни ҳосил қилишнинг муамолари, ечимлари, усул ва воситалари келтирилган. Ижтимоий тармоқ хизматлари(Телеграм Бот) орқали корпус ҳосил қилишда овозларни йиғиш ва йиғилган овозларни сифатини баҳолашга мўлжалланган бот дастури алгоритми келтирилган
SEE MORE3-Article
ШАХСНИ НУТҚИ ОРҚАЛИ ИДЕНТИФИКАЦИЯЛАШ АЛГОРИТМЛАРИНИ АМАЛГА ОШИРИШ
Шукуров К.Э., Хасанов У.К., Тураев Б.Ш.
Ушбу мақолада сўзловчини сўзлашган нутқи орқали унинг шахсини реал вақт режимида аниқлаш тизимининг амалга ошириш босқичлари кўриб чиқилган. Сўзловчи сухандоннинг нутқи калит сўзи сифатида ѐзиб олинади. Дастлабки ишлов бериш босқичларидан ўтқазилиб хусусиятлар ажаратилади ва ўқитилиб тизимга сақлаб қўйилади. Ихтиѐрий бошқа сўзловчининг сўзлаган нутқи калит сўз сифатида қабул қилиниб, тизимда олдиндан сақланган намуналар билан Векторли квантлаш усули ѐрдамида таққосланади. Танланган усул орқали сўзловчини шахсини аниқлаш алгоритмининг аниқлик даражаси 96%ни ташкил этди
SEE MORE4-Article
TA'LIMDA KATTA HAJMLI MA`LUMOTLAR
Primova M. X., Elov B.B.
Maqolada ta`lim tizimidagi katta hajmli ma`lumotlar bilan ishlash masalasi ko`rib chiqiladi. Katta hajmli ma'lumotlar bilan ishlashdagi 5V konsepsiyasi: hajm, tezlik, xilma-xillik, o'zgaruvchanlik va haqiqat batafsil tavsiflangan. Shunigdek, ta`limda o`quv jarayonini boshqarish tizimlari (LMS)ni joriy etish orqali ma`lumotlar bazasida hosil bo`ladigan katta hajmli ma`lumotlarni qayta ishlash usullari tahlil qilingan. Talabalar va o`qituvchilar tomonidan muntazam LMSdan foydalanishlari natijasida ma`lumotlar bazasida katta hajmdagi ma'lumotlarni to’planadi. BigData bilan shug`ullanadigan jahonning yetakchi olimlarining tadqiqotlarigaga ko'ra, katta hajmli ma'lumotlarning ta'limga olib kelgan eng muhim o'zgarishi - bu ta'lim tizimlarini monitoringi hisoblanadi.
SEE MORE5-Article
СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ МЕТОДОВ МОНИТОРИНГА ТЕЛЕКОММУНИКАЦИОННОЙ ИНФРАСТРУКТУРЫ НА ОСНОВЕ ГИС-ТЕХНОЛОГИЙ
Ишанходжаев О.А., Сайфуллаева Н.А., Эшмуродов Д.Э.
Maqolada GIS texnologiyalarining telekommunikatsiya infratuzilmasini monitoring qilishdagi faoliyati va takomillashtirilgan usullari ko'rib chiqilgan. Telekommunikatsiya tizimlarida tarmoqni tahlil qilish muammolarining asosiy bosqichlari va GIS texnologiyalari yordamida maslaning echilish usullari tahlil qilingan.
SEE MORE6-Article
ҚИШЛОҚ ТЕЛЕКОММУНИКАЦИЯ ТАРМОҚЛАРИНИНГ ИШОНЧЛИЛИГИНИ КАМАЙТИРАДИГАН ОМИЛЛАРНИНГ ТАҲЛИЛИ
Нормуродов А
Мақолада қишлоқ телекоммуникация тармоқларининг эксплуатацион ишончлилигини камайтирадиган асосий омил электр таъминоти тармоғидан аҳоли яшаш жойларидаги АТСларга электр энергиясининг берилишини узилиши эканлиги таъкидланади. Турли вилоят ва туманлардаги аҳоли яшаш жойларида электр энергиясини берилишидаги узилишларни статистик тадқиқ қилиш натижалари келтирилган
SEE MORE7-Article
ЦИФРОВАЯ ТЕХНОЛОГИЯ ПРОЕКТИРОВАНИЯ И ПРОИЗВОДСТВА ЖЕНСКОЙ ОДЕЖДЫ
Абдукаримова М.А., Махсудов Ш.А.
Лойиҳалаш жараѐнини тўлиқ автоматлаштириш имконини берадиган аѐллар кийими базавий асос чизмасининг чизиқли ва ѐйсимон график элементларининг аналитик ҳисоблаш усули таклиф этилди. Елка нуқтасининг горизонтал ва вертикал бўйлаб силжишининг параметрларини ҳисоблаш учун елканинг оғиш бурчаги ва елка нуқтаси жойлашуви буюмнинг ҳажмли-силуэтли шаклига нисбатан аналитик боғлиқликлари таклиф этилди
SEE MORE8-Article
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ЧЕГАРАСИ УЗУНЛИГИНИНГ ФРАКТАЛ ЎЛЧОВИ
Анарова Ш. А., Бердиев Ғ.Р., Саидкулов Э.A., Абдурахмонов А.А.
Ушбу мақолада табиатдаги фрактал шакллар, уларнинг хусусиятлари, шунингдек, фрактал ўлчов тушунчаси ҳақида фикрлар берилган. Шаклларнинг фрактал характерини ўлчаш учун фрактал хусусиятларини аниқ кўрсатадиган ўлчов маълумотларини таҳлил қилувчи беш хил усул: кублар, қоплама, локал-дисперсия, призма ҳамда Ричардсон эффекти усуллари тавсифланган. Ушбу бешта усулнинг ҳар бири бўйича фрактал ўлчовни аниқлашнинг бир-биридан фарқ қилувчи алгоритмлари тақдим этилиб, ўзаро таққослаш орқали амалий қўллашга тавсиялар берилган. Шунингдек, мақолада фракталларнинг энг муҳим хусусиятларини ва уларнинг географик ҳодисалар билан алоқалари қисқача баѐн қилинган. Масштабланган харита ѐрдамида Ўзбекистон Республикасининг чегараси узунлиги ва унинг фрактал ўлчовини аниқлаш учун Л.Ф.Ричардсон эффекти усули қўлланилиб стандарт формула ѐрдамида мавжуд параметрик қийматлар бериш орқали картографик чизиқларнинг чизиқли функцияси ҳамда фрактал ўлчов нинг миқдорий қиймати олинган.
SEE MORE9-Article
ЭЛЕКТРОМИОГРАФИЯ СИГНАЛИ АСОСИДА ҚЎЛ ХАРАКАТЛАРИНИ ТАНИШ ЖАРАЁНИ ВА УСУЛЛАРИНИНГ ТАҲЛИЛИ
Зоҳиров Қ.Р.
Мақолада электромиография (ЭМГ) сигнали асосида қўл харакатларини танишда бажариладиган жараѐнлар кетма-кетлиги ва амалга оширилган усулларнинг таҳлили келтирилган.
SEE MORE10-Article
Seytnazarov K.K., Dosymbetov A., Aytanov A.
Ушбу мақолада, хусусан, ер фани бўйича илмий-тадқиқот ва ривожлантириш ахборотида янги босқич сифатида очилган космик суратларни таниб олиш бўйича объектни масофадан зондлашнинг замонавий усуллари ҳақида маълумот берилган. ERDAS IMAGINE дастурий маҳсулотига асосланган масофавий зондлаш тизимининг тузилиши таклиф этилади, бу турли хил растерли ва векторли геокосмик маълумотларни қайта ишлаш ва таҳлил қилишни бирлаштиради, бу сизга аэрокосмик тасвирларни қайта ишлаш натижасида олинган геоференциал тасвирлар, векторли хариталар каби маҳсулотларни яратишга имкон беради. Ишлаб чиқилган методика, ҳозирги вақтда амалга оширилаѐтган усуллардан фарқли ўлароқ, биноларнинг тузилиши ва динамикасини, замонавий функционал товушларни, тузилишини ва табиий-экологик доирадаги ўзгаришларни тезда аниқлаб олишга имкон беради, космик тасвирларни юқори даражада ишончлилиги билан фарқ қилади. ЭРС космик тизимлари бошқа тизимларга нисбатан фавқулодда вазият ва экологик вазият зонаси катта ҳудудни қамраб оладиган ѐки турли сабабларга кўра буни бошқа йўллар билан амалга ошириб бўлмайдиган ҳолатларда вазиятни баҳолаш ва маълумот олиш учун устунликка эга. Бундай ҳолларда, сув ресурсларини, хусусан ичимлик сувини ноқулай аҳволда бўлган аҳоли пунктлари учун тезкор излаш, муҳим рол ўйнайди.
SEE MORE11-Article
AXBOROT TIZIMIGA QARATILGAN BUZGʻUNCHI HUJUMLARINING OLDINI OLISH USULLARI
Moʻminov B.B., Bekmirzayev O.N
Ushbu maqolada axborot tizimiga buzgʻunchilar tomonidan amalga oshirilayotgan hujumlarning oldini olish masalalari koʻrilgan. Signatura, profil va holatlar usullarini toʻgʻri joriy etish asosida axborot tizimlarining tarmoq va host darajasida hujumlarni aniqlash tavsiya etilgan. Аxborot tizimiga buzgʻunchi tomonidan amalga oshirilgan hujum izlarini toʻplash va bartaraf etish uchun kerakli chora tadbirlar hamda hujumning hayotiy siklini barcha bosqichlarida samarali aniqlash uchun signatura, profil va holat usullaridan birgalikda foydalanish taklif etilgan.
SEE MORE12-Article
ИНТЕЛЛЕКТУАЛ МУЛОҚОТ ТИЗИМЛАРИ АСОСИДА СЎРОВЛАРНИ ЯРАТИШ МОДЕЛ ВА УСУЛЛАРИ
Мўминов Б.Б., Бекмуродов У.Б.
Мақолада билимларни ифодалаш ва тасвирлашнинг турли усуллари ўрганилган. Продукцион модел, формал-мантиқий, семантик тармоқ, фреймлар ва онтологиялар урганилди. Онтологиянинг модели тадқиқот усули сифатида қаралган. Онтология асосида кўриб чиқилаѐтган предмет соҳада натижалар баѐн қилинган. Онтология инсон ва компютер учун объектларни тушунишни боғлайди, яъни мулоқот қилишнинг асосидир. Бундай яратилган онтология луғатларнинг спецификацияси, тўлдирилиши ва сақланиши учун фойдали бўлиши мумкин. Бироқ, луғат онтологиялари чекланган, чунки улар атамаларнинг маъносини очиқ-ойдин тушунтирмайди. Мета-тавсифларни контентлар, маълумотлар ва билимлар базаларига ҳавола қилиш билан бирлаштириш бугунги кунда ҳам илмий соҳаларда, ҳам амалий фаолиятнинг кўплаб соҳаларида кенг тарқалганлигини қўриб чиқдик.
SEE MORE13-Article
КАТТА ЛУҒАТ ҲАЖМИГА ЭГА УЗЛУКСИЗ НУТҚНИ ТАНИШНИНГ END-TO-END МОДЕЛЛАРИ
Мусаев М.М, Очилов М.М, Хужаяров И.Ш.
Ушбу мақолада катта луғат ҳажмига эга нутқни таниш тизимларини яратишда қўлланиладиган замонавий end-to-end моделларининг CTC га, RNN-tranduser ва Attention ѐндашувларининг архитектуралари қараб чиқилган. Шу билан биргаликда ушбу моделларнинг нутқни таниб олишдаги афзалликлари ва камчиликлари бўйича таҳлилий маълумотлар келтирилган.
SEE MORE14-Article
Абдуллаева М.И., Очилов М.М., Ибрагимова С.Н.
Илмий тадқиқотлар сухандонни идентификациялашда иш фаолиятини яхшилаш имкониятларини аниқлашга қаратилган. Ушбу мақолада чекланган лугат тўпламидан ўзбек тилида жумлаларни талаффуз қилувчи сухандонни юқори аниқлик билан аниқлашнинг такомиллаштирилган усулини тақдим этилган. Унга кўра хусусият векторини ҳисоблаш учун MFCC / DMFCC / DDMFCC ва қарор қабул қилиш учун Гаусс аралашмаси модели (GMM) дан фойдаланилган. Cўнгги MFCC иловалари динамик идентификатсиясини яхшилайдиган Делта MFCC (DMFCC) ва Делта-Делта MFCC (DDMFCC) аниқланган. Экспериментал натижаларга кўра, анъанавий MFCC томонидан сухандонни идентификатсияси GMM таснифи алгоритми билан биргаликда (94,5%) иккинчи (DMFCC + GMM -96,8%) ва учинчи (DDMFCC + GMM - 98,1%) хусусиятни ажратиб олиш усулларидан паст. DDMFCCни GMM билан биргаликда ишлатишда кузатилган самарадорлик 98,1% ни ташкил қилади.
SEE MORE15-Article
АЛГОРИТМ ОЦЕНКИ И УПРАВЛЕНИЯ КАЧЕСТВОМ ОБРАЗОВАТЕЛЬНЫХ ИНФОРМАЦИОННЫХ СИСТЕМ
Ёркулов Б. А.
Мақолада жамиятнинг рақамли ўзгариши шароитида таълим ахборот тизимлари сифатини баҳолаш муаммоси кўриб чиқилган. Ахборот тизимлари сифатини эксперт баҳолари асосида аниқлаш методи таклиф қилинган. Ушбу метод шуниси билан фарқ қиладики, норавшан тўпламлар назариясидан фойдаланган ҳолда тизим ҳолатини сифатли баҳолашни имконини беради. Методга киритилган сифатни баҳолаш норавшан моделлари ва уларга тегишли алгоритмлар, эксперт маълумотлари асосида, таълим ахборот тизимларини ишлаб чиқиш, жорий этиш ва улардан фойдаланиш босқичларида сифатини баҳолашга имкон беради. Методни татбиқ этиш таълим ахборот тизимлари ва умумий ўқув жараѐни сифатини бошқариш жараѐнининг самарадорлигини оширишга имкон яратади
SEE MORE16-Article
ТЕЛЕКОММУНИКАЦИЯ ТАРМОҚЛАРИДА ТЕЛЕВИЗИОН ТАСВИРЛАРНИ ҚАЙТА ИШЛАШ ШАКЛЛАРИ ВА УСУЛЛАРИ
Носиров Х.Х., Норинов М.У., Искандаров У.У
Маколада тасвирларга рақамли ишлов беришнинг мухим ахамияти хамда визуал ахборотларни қайта ишлаш, сигналларни сиқишнинг самарали усул ѐхуд алгоритмлари, мослашувчанлик ва қўллаш сохалари баѐн этилган. Жумладан инсон кўзи видио ахборотларни интеграл-дифференциал ишлаш тамойиллари устида тўхталиб, унинг кўриш тизими функциялари вақт бўйича интеграл ўзгаришига ахамият берилган. Бу тизимларда элементларнинг ортиқчалари, видео назорат объектининг спектр таркиби, кўриш тизимини фазодаги координатлари, ѐритилганлик, рангнинг миқдорий тавсифи, ранг тони, тўлқин узунликлари, ранг тозалиги, характеристикалари кўриб чиқилган. Шу жумладан ахборот сиғими, равшанлик, тонли пағоналар нотекислиги, оптик зичликнинг логарифмик ўзгариши, оптик зичликлар фарқи, умумий ва локал хамда элемент контрастларининг матиматик ифодалари назарий таҳлил этилган Макола объект тасвирининг ҳажми, қайта ҳосил қилинган тасвир, уларни қайта ишлаш, текислаш, шовқинларни фильтрлаш, равшанлиги, контрастлар, сенсорли тизимлар ночизиқлиги, ТВ сигналлар спектрини сиқиш, визуализация тизимларида тасвирни қайта ишлаш усулларини такомиллаштириш тадқиқотларини ўз ичига олади.
SEE MORE17-Article
ИССЛЕДОВАНИЕ МУЛЬТИМЕДИЙНОГО ТРАФИКА ЭЛЕМЕНТОВ ИНТЕРНЕТА ВЕЩЕЙ
Мурадова А.А., Давлетова Х.Р.
Maqolada Internet ashyolarining (Internet of Things, IoT) tizimlarini qurish va o'zaro aloqasi uchun mos etalon modellari variantlari taqdim etilgan. Muammoni hal qilish natijalari, ya'ni ma'lumotlarni yig'ish va aqlli uy tizimlarida ishlatiladigan qurilmalar - aqlli soketlarning trafik tahlillari keltirilgan. "Aqlli" rozetka - bu odatda qulaylik va xavfsizlik uchun korpus bilan himoyalangan, modul (Wi-Fi, ZigBee va boshqalar) bilan birlashtirilgan tanish qurilma. TP-Link va Redmond tomonidan ishlab chiqarilgan rozetkalar ko’rib chiqilgan. Trafik ma'lumotlarini aniqroq olish uchun ishlab chiqarilgan va olingan ma'lumotlar hisobga olinadi. Taqdim etilgan qurilmalarning ishlashi to'g'risida olingan ma'lumotlarning natijalari trafik hajmidagi sakrashlarni va umuman tizimning xatti-harakatlarini bashorat qilish uchun, shuningdek, aqlli tarmoqlarning to'g'ridan-to'g'ri kompyuter modellari uchun chuqurroq o'rganish uchun ishlatilishi mumkin. "Aqlli" rozetkalarning harakatlanish xususiyatlarini taqdim etilgan baholash, shuningdek, har bir qurilmaning ishlash printsipi va uni ma'lum bir tizimda ishlatish maqsadga muvofiqligi to'g'risida fikr beradi.
SEE MORE18-Article
ПОЕЗДЛАРГА ОГОҲЛАНТИРИШ БЕРИШ ЖАРАЁНЛАРИНИ АВТОМАТЛАШТИРИШ
Арипов Н.М., Камалетдинов Ш.Ш., Тохиров Н.С., Суяров С.У
Ушбу мақолада маҳаллий ва хорижий темир йўлларда ҳаракатни ташкил этишда поездларга огоҳлантиришлар беришнинг ҳозирги кундаги ҳолати келтирилган. Огоҳлантиришлар бериш учун талабномалар бериш технологиясини такомиллаштириш йўналишлари аниқланди. Таклиф этилаѐтган технологиянинг схемаси тузилди ва жараѐн иштирокчиларининг ҳаракатлари тартиби аниқланди
SEE MORE19-Article
ФРАКТАЛ ЎЛЧОВ ВА УНИНГ ҚЎЛЛАНИЛИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ
Зайнидинов Х.Н., Анарова Ш.А., Жаббаров Ж.С
Мазкур мақола фрактал ўлчов ва унинг истиқболдаги ўрнини ўрганишга бағишланган. Мақолада фракталлар тушунчаси, хусусиятлари, М.Ричарднинг кўп ўлчовли масштаблаш коэффиценти, Б.Мандельброт тарифи, Бранер ўлчови (оддий ўлчов), Хаусдорф-Безикович ўлчови, Минковский-Булиган ўлчови, топологик ўлчов, фрактал ўлчови тушунчаси билан Евклид геометриясидаги ўлчов орасидаги фарқлар таърифлар ѐрдамида асослаб берилган. Шунингдек, бир қанча геометрик шаклларнинг фрактал ўлчовлари ҳисоблаб чиқилган. Жумладан Кох эгри чизиғи, Гивен (шляпа) эгри чизиғи, Контор тўплами, тўрт қиррали юлдузсимон фрактал, квадратнинг бўялган ҳолати учун, квадрат контори учун, Серпин гиламларининг (бўялган ҳолати учун) фрактал ўлчовлари ҳисоблаб чиқилган. Фрактал ўлчовни аниқлашда Хаусдорф-Безикович ва Минковский-Булиган ўлчовларидан фойдаланилган. Натижалар такрорланишнинг ҳар бир қадамида олинган, улар формула ҳамда графиклар кўринишда келтирилган.
SEE MORE20-Article
ПАСКАЛЬ УЧБУРЧАГИГА АСОСЛАНГАН ФРАКТАЛЛАР ВА УЛАРНИНГ ЎЛЧОВЛАРИ
Нуралиев Ф. М., Анарова Ш. А., Нарзуллоев О.М.
Ушбу мақолада арифметик хусусиятли биномиал қўпҳадлар назарияси усулларини қўллаб Паскаль учбурчаги асосидаги алгебраик тузилмалар ва туб сонлар назарияси ҳисобга олган ҳолда фрактал кўринишдаги тасвирларни визуаллаштириш ҳамда Mod p ни қўллаб Паскаль учбурчаги ҳосил қилинган. Паскаль учбурчагига икки модулини қўллаш орқали Серпин учбурчагига яқинлаштирилган фрактал шакл ҳосил қилинди. Паскаль учбурчагига асосланган фракталларни ўлчовини аниқлаш келтирилган. Ишлаб чиқилган алгоритмларни эксперементал тадқиқ қилиш натижалари келтирилган
SEE MORE21-Article
КИНОПЛЁНКАЛАРНИ РАҚАМЛАШТИРИШ ВА УЛАРНИ ҚАЙТА ИШЛАШ УСУЛ ВА АЛГОРИТМЛАРИ
Мухамадиев А.Ш.
Мақолада Киноплѐнкаларни рақамлаштириш ва ундаги тасвирларни қайта тиклаш усуллари тавсифланади. Кадр ичидаги бузилган соҳаларни автоматик топиш ва қайта тиклаш алгоритми таклиф этилган. Бузилган кадрни аниқлаш ва қайта тиклаш усули келтирилган.
SEE MORE22-Article
ЮЗНИ ТAНИБ ОЛИШНИНГ МAВЖУД УСУЛЛAРИ ТAҲЛИЛИ
Рахматов Ф.A., Мелиқулов С.П
Ушбу мақолада юзни таниб олиш учун мавжуд бўлган усуллар, алгоритмлар ва тизимлар таҳлил қилинган, шунингдек таниб олиш жараѐнининг умумий структураси кўриб чиқилган. Ишда мавжуд юзни аниқлаш усуллари Elastic Graph Matching (EGM)|, Aсосий компонентларни таҳлил қилиш (PCA), нейрон тармоқлари ва Яширин Марков моделларинининг (ЯММ) солиштирма таҳлили келтирилган. Таҳлил натижасида юзни таниш тизимларни яратиш бўйича усуллар ва алгоритмлари таклиф етилган.
SEE MORE23-Article
ПСЕВДОТАСОДИФИЙ КЕТМА-КЕТЛИК ГЕНЕРАТОРИ АСОСИДА МАСОФАДАН ФОЙДАЛАНУВЧИНИНГ АУТЕНТИФИКАТОРИНИ ЯРАТИШ
Ганиев С.К., Имамалиев А.Т.
Масофадаги фойдаланувчини хавфсиз аутентификациялаш схемаларини ишлаб чиқиш ҳамма вақт очиқ ва долзарб муаммо бўлиб қолмоқда. Сўнгги пайтларда кўплаб тадқиқотлар ўтказилиб, аутентификация алгоритмлари ва уларни амалга ошириш схемалари таклиф этилган. Мисол тариқасида, Лин ва Хван, Ислом ва Бисвас, Акаш Шафиқ ва бошқаларнинг паролларга асосланган масофадан аутентификациялаш схемаларини келтириш мумкин. Аммо, тадқиқот натижалари паролларга асосланган аутентификациялаш схемаларининг заифлигини, ҳужумга бардошсизлигини кўрсатди. Ушбу мақола, псевдотасодифий кетма-кетлик генератори асосида, бир мартали паролларни шакллантириш орқали, масофадан аутентификациялаш қурилмасини яратиш масаласига бағишланган.
SEE MORE24-Article
Джуманов Ж.Х., Абдурашидова К.Т., Ражабов Ф.Ф.
Ushbu maqolada tabiiy yoki induksiyalangan biosignallarni o'lchovchi zamonaviy elementlar bazasiga asoslangan ko'p funktsional tibbiy diagnostika tizimini yaratish va ishlab chiqish masalasi ko’rib chiqilgan. Virtual tibbiy asboblarda raqamli diagnostikadan foydalanish, shuningdek, uning yordamida ko'p funktsiyali diagnostika tizimini yaratish orqali samarali texnologiya sifatida qaraladi, bu esa noinvaziv usul yordamida yurak-qon tomir kasalliklari xavfini dastlabki bosqichda aniqlashga imkon beradi.
SEE MORE25-Article
RAQAMLI TA’LIM KOMPITENTLIGINI SHAKLLANTIRISH BO`YICHA ZAMONAVIY YONDASHUV
Sadullayeva Sh.A., Ibragimova T.F.
Ushbu maqolada raqamli ta’lim ko‘nikmalarini shakllantirish mexanizmi batafsil tahlil qilingan. Raqamli texnologiyalarning ta’limdagi ahamiyati, zamonaviy o‘quv jarayonida raqamli ko‘nikmalarni rivojlantirishning usullari va bosqichlari yoritilgan. Shuningdek, texnologik savodxonlikni oshirish va ta’lim jarayonining samaradorligini ta’minlash uchun takliflar ishlab chiqilgan.
SEE MORE26-Article
Nazirova E.SH., Ne’matov A., Sadikov R.T., Mahmudova M.M.
In this article, a mathematical model of the parabolic type has been developed, which makes it possible to investigate and predict complex processes occurring in interconnected inhomogeneous porous media of oil fields with sluggish conductive layers between each of the three layers. Numerical methods for solving a parabolic differential equation based on these boundary conditions have been developed in the disclosure and non-disclosure forms of the finite subtraction method. Effective calculation algorithms based on a number of developed methods are presented. Based on a numerical algorithm, a program has been created to solve the problem of oil filtration in porous media with dynamic interaction with three layers of weakly permeable formations. Based on the created program, computational experiments were conducted to determine the stagnation of the computational process. In an experiment based on changes in the time step, it is argued that the revealing form of the finite subtraction method is not constant stationary. Computational experiments were carried out and investigated in order to study the effect of pressure changes in the upper and lower layers during the extraction of oil from the second layer of a porous medium in a three-layer oil filtration system connected in dynamic interaction with weakly permeable layers. Based on a mathematical model and a computational algorithm, software is advanced to calculate the main indicators of seeding of an oil field in a dynamically coupled three-layer system using MATLAB software.
SEE MORE27-Article
ЮПҚА ПЛАСТИНАНИНГ ТЕРМО-ЭЛЕКТРО-МАНГНИТ ЭЛАСТИКЛИГИНИНГ МАТЕМАТИК МОДЕЛИ
Нуралиев Ф.М., Мирзаахмедов М.К., Абдуллаев О.К., Тоҳиров Б.Н.
Ушбу мақолада Гамильтон-Остроградский вариацион принципидан фойдаланиб математик модел қуриш кўриб чиқилади. Киргоф-Ляв гипотезаси асосида уч ўлчовли модель икки ўлчамли моделга ўтказилди. Потенциал ва кинетик энергияни вариацион кўриниши ҳамда ташқи кучлар иши вариацияси аниқланди. Геометрик чизиқли шаклда Коши ва Дюамел-Нейман муносабатлари, Гук қонуни ҳамда Лоренц кучи ва Максвелл электромагнит тензор кўринишидан фойдаланиб, пластинанинг деформацион кучланиш ҳолатига термо-электро-мангнит-эластиклик таъсирлари кўрилди. Натижада кўчишга ва хароратга нисбатан бошланғич ва чегаравий шартларга эга хусусий ҳосилали дифференциал тенгламалар системаси кўринишидаги математик модель олинди.
SEE MORE28-Article
Asadov Q.U., Sabirov K.K.
В данной работе мы рассматривали моделирование безотражательного прохождения “bright” солитонного решения нелинейного уравнения Клейн Гордона на метрическом звездообразном графе с тремя полубесконечными ребрами. В точке разветвления поставили два типа вершинных граничных условий: весовую непрерывность и условие для производных волновых функций в виде обобщенного правила Кирхгофа. Мы решали это уравнение, удовлетворяющее вершинным граничным условиям, из которых выводятся законы сохранения энергии и импульса. Также показывали безотражательное распространение “bright” солитонного решения с помощью нескольких разностных схем. Итак, мы показывали, что “bright” солитонное решение удовлетворяет вершинным граничным условиям, но оно неустойчиво.
SEE MORE29-Article
SOG‘LIQNI SAQLASH SOHASIDA METODOLOGIYA DASTURIDA KATTA HAJMDAGI MA’LUMOTLAR TAHLILI
Davirov B.B., Babayev S.S.
Maqolada katta hajmdagi ma’lumotlarning eng muhim xususiyatlari shuningdek, katta hajmdagi ma’lumotlar tahlilining har xil turlari, katta hajmdagi ma’lumotlarni tahlil qilish jarayoni va katta hajmdagi ma’lumotlarga oid ba’zi muhim muammolar tadqiq qilingan.
SEE MORE30-Article
Нишанов А.Х., Нарзуллаев Д.З., Турсунов А.Т.
В данной статье предлагаются методы и алгоритмы снижения размерности исходного признакового пространства описания для задачи распознавания образов. Для каждого рассмотренного ниже метода дается пошаговый алгоритм, позволяющий быстро и эффективно переводить эти методы на языки программирования для различных типов ЭВМ. Ко второму типу относятся задача сжатия массивов обрабатываемой и хранимой информации. Такие задачи возникают при анализе больших массивов информации в селях экономии памяти ЭВМ и актуальны в плане необходимости минимизации ёмкостей носителей, на которых хранится архивная информация. В этом случае используется сочетание методов классификации и снижения размерности. Целесообразность и эффективность методов снижения размерности определяются математической постановкой задачи, определяющим моментом которой является ответ на вопрос, на какой исходной информации базируется модель. Весь процесс решения задач понижения размерности можно разделить на следующие этапы: -установочный; -постановочный; -информационный; -разведочный анализ;; -вычислительный; -итоговый. В зависимости от варианта выполнения этих требований может быть получен тот или иной алгоритм снижения размерности. Основными предпосылками, определяющими переход к меньшему числу признаков, наиболее информативных в определенном смысле, являются: дублирование информатсии при наличии сильно взаимосвязанных признаков; неинформативные особенности, мало меняющиеся при переходе от одного объекта к другому; возможность простого или «взвешенного» суммирования по некоторым критериям.
SEE MORE31-Article
Bozorov S.B.
Ushbu maqolada o‘ng tomondan tasodifiy senzurlanish modelni qarashimiz sababi, ushbu modelni metodik jihatdan tushuntirish juda qulaydir. Senzurlanishning bir nechta turlari mavjud (o‘ngdan, chapdan, har ikkala tomondan, tavakkallik risklar bilan aralashtirilgan va boshqalar). Bunday modellar meditsina, biologiya, sug‘urta ishi, demografiya va sanoat tajribalarida, umuman olganda amaliyot bilan bog‘liq bo‘lgan ko‘plab sohalarda uchrab turadi. Oldindan silliqlangan darajadagi tavakkalliklar nisbati funksiyasi asosida o‘ng tomondan tasodifiy senzurlanish modelida taqsimot funksiyasini noparametrik baholash muhokama qilinadi.
SEE MORE32-Article
AVTOMOBIL TRANSPORT TIZIMIDAGI AXBOROT OQIMLARINI SAMARALI BOSHQARISH
Djurayеv T.B.
Ushbu maqolada Avtomabil transport tizimi faoliyatini boshqarishda global axborot oqimlarini optimallashtirish masalasi ko‘rib chiqilgan bo‘lib, korxona ta’minot boshqaruv va ishlab chiqarish funksiyalarini amalga oshirishning axborot oqimining matеmatik ta’minoti va tuzilmasi ishlab chiqilgan. Avtomobil transporti ekspluatatsiyasining tashkiliy shakllarini optimallashtirish modеllarining axborot oqimlari va axborotlar yordamida tartibga solish va faol bashoratlash masalalari yechilgan.
SEE MORE33-Article
МОДЕЛЬ ПАРАЛЛЕЛЬНОЙ ОБРАБОТКИ ПАКЕТОВ В КОММУТАТОРЕ ПРОГРАММНО-КОНФИГУРИРУЕМОЙ СЕТИ
Амирсаидов У.Б.
Проводится анализ моделей обработки пакетов в коммутаторе программно-конфигурируемой сети, разработана модель параллельно конвейерной обработки пакетов, проводится имитационное моделирование OpenFlow коммутатора с последовательной и параллельной конвейерной обработкой пакетов, определены вероятностно-временные характеристики обслуживания пакетов.
SEE MORE34-Article
Каххаров А.А., Абдуллаева М.И., Каримова М.Б.
Спортивная биомеханика является ключевой областью исследований, направленных на понимание физиологических и механических аспектов движений человека в спортивной деятельности. В данной статье представлен обзор современных аппаратно-программных средств, используемых для мониторирования опорно-двигательного аппарата человека и анализа параметров движения. Целью данного исследования является анализ существующих программно-аппаратных средств для мониторинга формы двигательного аппарата и определение их возможностей и ограничений. Основное внимание уделено технологиям захвата движений, таким как системы анализа движений, электромиография, динамометрия. Рассмотрены особенности работы таких ведущих систем, как Vicon Motion Capture Systems, OptiTrack Motion Capture Systems, Qualisys Motion Capture Systems и Motion Analysis Corporation Systems, а также их преимущества и ограничения. Данное исследование позволяет обозначить ключевые технологии и инструменты, способствующие более точному и всестороннему анализу движений человека в спортивной биомеханике, что в конечном итоге может привести к улучшению результатов в спорте, реабилитации и медицинской практике.
SEE MORE35-Article
USING B-SPLINE FUNCTION IN IMAGE PROCESSING
Azimov B.R., Gafurov S.A., Muxammadaliyev N.V.
The utilization of B-spline functions in image processing has emerged as a prominent technique for enhancing image quality, extracting features, and enabling sophisticated manipulation. This paper presents a comprehensive analysis of the application of B-spline functions in various aspects of image processing. B-spline functions, known for their ability to represent complex curves and surfaces, offer unique advantages in image interpolation, noise reduction, edge detection, and image registration. This paper shows the research results to increase the size of image without losing image resolution. B-spline approximation based on a two-dimensional quadratic interpolation is used to approximate the image color value after enlargement processes. Smoothing iterations are also performed twice to obtain better results. A quadratic function is used as transformation. The results show that this method can smooth images when the resolution is increased. We also explain how the B-spline interpolation of signals and of images can be efficiently performed by linear filtering. This paper contains all the information, theoretical and practical, required to perform efficiently B-spline interpolation for any order and any boundary extension. We describe precisely how to evaluate the kernel and to compute the B-spline interpolator parameters. We show experimentally that increasing the order improves the interpolation quality. In conclusion, this paper provides a comprehensive overview of the role of B-spline functions in image processing, highlighting their versatility and effectiveness in addressing various challenges encountered in digital image analysis and manipulation. By leveraging the inherent properties of B-spline functions, significant advancements can be made in the field of image processing, leading to enhanced image quality, feature extraction, and image registration accuracy.
SEE MORE36-Article
ANALYSIS OF METHODS AND ALGORITHMS OF CREATION OF MULTIMEDIA ELECTRONIC TEXTBOOKS
Isokova A.Sh.
This article talks about the sequence of steps of creating interactive multimedia electronic textbooks, in other words, algorithms, which are important for organizing the educational process and independent learning. The scientific works of a number of scientific researchers, textbooks and materials are analyzed, the specific characteristics of electronic educational resources, their requirements, as well as the structure and creation of new generation textbooks in the modern world, that is, interactive electronic textbooks. the opinions and opinions of many scientists regarding the identification of the main algorithms were discussed. This scientific article is enriched with scientific-theoretical knowledge about the creation of educational textbooks that allow students to learn textbooks independently through today`s modern interactive electronic textbook creation algorithms.
SEE MORE